Test fizičkog opterećenja, često nazivan stres test ili ergometrija, jedan je od najduže korišćenih neinvazivnih načina procene ishemijske bolesti srca (poremećene koronarne srčane cirkulacije). Stres test se najčešće sprovodi prema standardizovanim protokolima kao što je Bruce protokol, pri čemu se intenzitet opterećenja izražava kroz METs (metaboličke ekvivalente), što omogućava objektivnu procenu funkcionalnog kapaciteta. Koristi se za procenu sposobnosti srca da toleriše napor, odnosno da li koronarne arterije mogu da obezbede dovoljan protok krvi, a samim tim i kiseonik, u trenucima kada je srcu i organizmu najpotrebniji. Za razliku od pregleda u mirovanju, stres test otkriva ponašanje srca u realnim uslovima – tokom brzog hoda, penjanja uz stepenice ili svakodnevnih aktivnosti koje predstavljaju fizički napor.
Šta je test fizičkog opterećenja?
Test fizičkog opterećenja, jednostavno rečeno, ispituje reakciju srca i njegove cirkulacije na postepeno povećanje napora. Tokom testa prati se EKG, puls i krvni pritisak, dok pacijent hoda po pokretnoj traci čija se brzina i nagib postepeno povećavaju. Ako se pojavi bol u grudima, otežano disanje, pad pritiska ili promene na EKG-u, to može ukazivati na smanjeni protok krvi kroz koronarne arterije – znak verovatne koronarne bolesti.
Test je posebno vredan jer istovremeno daje podatke o srčanom ritmu, oksigenaciji, funkcionalnoj sposobnosti i hemodinamskom (cirkulatornom) odgovoru organizma. Upravo ta kombinacija informacija čini ga jednom od najindikativnijih metoda za procenu ponašanja srca u „realnom životu“.
Kada indikujemo (preporučujemo) stres test?
U skladu sa preporukama, stres test najčešće se radi kod pacijenata sa srednjom verovatnoćom za koronarnu bolest, ali uz neke od sledećih simptoma ili znakova:
- nelagodnost ili pritisak u grudima nejasnog porekla, naročito pri naporu
• zamor, otežano disanje ili preskakanje srca pri fizičkoj aktivnosti
• procena fizičke tolerancije kod već dijagnostikovanih srčanih oboljenja
• procena preoperativnog rizika
• praćenje efekata terapije kod pacijenata sa koronarnom bolešću
• procena sportista ili rekreativaca koji žele ili treba da provere srčanu funkciju
Kada je nalaz uredan, stres test najčešće isključuje postojanje značajnog suženja koronarnih arterija, što pacijentima donosi veću sigurnost i izbegava nepotrebnu invazivnu intervenciju (koronarografiju).
Kako izgleda procedura?
Pregled je jednostavan, bezbolan i obavlja se pod stalnim nadzorom lekara i medicinskih tehničara. Traje oko 10 do 20 minuta i odvija se u nekoliko faza.
Priprema
Pre testa pacijent može dobiti preporuku da privremeno ne koristi određene lekove (npr. beta–blokatore), jer oni smanjuju preciznost testa. Na dan testa ostala redovna terapija se uzima uobičajeno. Potrebno je obući udobnu garderobu i obuću i izbegavati obilan obrok neposredno pre pregleda.
Neposredno pre početka testa na grudni koš postavljaju se EKG elektrode, meri se krvni pritisak i objašnjava ceo postupak. Pacijent potom staje na pokretnu traku i započinje laganu šetnju.
Postepeno povećanje napora
Pokretna traka se svakih 3 minuta ubrzava i blago podiže. Tokom svake faze prati se EKG u realnom vremenu, posebna pažnja obraća se na pojavu horizontalne ili nishodne ST-depresije koja predstavlja tipičan znak ishemijske reakcije,.pored EKG-a pratimo puls, subjektivne tegobe i krvni pritisak na svakom stepenu Bruce-ovog protokola.
Praćenje simptoma i reakcija
U slučaju bola u grudima, nedostatka vazduha, nesvestice, aritmija ili značajnih EKG promena – test se odmah prekida.
Faza oporavka
Nakon prestanka napora pacijent miruje nekoliko minuta dok se srčani ritam i pritisak ne vrate u normalne vrednosti. Ova faza je izuzetno važna, jer daje uvid u brzinu oporavka srca.
Koja su ograničenja i kontraindikacije testa?
Ograničenja
- nemogućnost hoda zbog ortopedskih ili neuroloških problema
- gojaznost koja utiče na kvalitet EKG signala
- nejasan EKG u mirovanju (npr. blok desne grane)
- upotreba lekova koji utiču na rad srca i mogu smanjiti dijagnostičku vrednost testaograničena
- primena kod pacijenata sa teškim srčanim Manama
- ograničena interpretacija kod pacijenata sa preeksitacionim sindromima I elektrostimulatorima
- niža osetljivost kod žena u poređenju sa muškarcima
Apsolutne kontraindikacije
- akutni infarkt miokarda
• nestabilna angina pektoris
• maligne aritmije
• tesna aortna stenoza
• nekontrolisana hipertenzija
• plućna embolija ili akutna infekcija
Postoje li komplikacije?
Komplikacije su izuzetno retke zahvaljujući pažljivoj proceni pre testiranja i stalnom nadzoru tokom procedure. Moguća je pojava prolaznog bola u grudima, zamora, vrtoglavice ili benignih aritmija. Teške komplikacije su veoma neuobičajene i uglavnom se viđaju kod pacijenata sa visokim rizikom za koronarnu bolest, koji se u praksi ne opterećuju stres testom ukoliko su dostupne druge metode.
U kliničkoj praksi, stres test se smatra jednom od najbezbednijih neinvazivnih kardioloških procedura.
Primer slučaja iz prakse
U svakodnevnoj praksi često se susreće veliki broj pacijenata upućenih na stres test. Jedna od skorašnjih pacijentkinja bila je žena od 54 godine sa povremenim osećajem nelagodnosti u grudima, koji nije bio vezan isključivo za napor. Postojala je dilema da li odmah raditi MSCT koronarografiju. Pošto je pacijentkinja bila umerenog rizika i bez jasnih simptoma tipične angine pektoris, odlučeno je da se uradi stres test.
Test je bio uredan, bez EKG promena i bola, uz odličnu fizičku toleranciju (dostignut 4. stepen opterećenja). Na osnovu toga nije bilo potrebe za dodatnim invazivnim metodama. Sprovedena je korekcija faktora rizika (hipertenzija, pušenje) i planirano je redovno praćenje.
Ovakvi slučajevi pokazuju koliko jednostavan stres test može biti koristan i kako može pomoći u izbegavanju nepotrebnih dijagnostičkih procedura.
Zanimljivost o stres testu
Stres test je jedan od retkih pregleda koji prikazuje funkciju srca „u realnom vremenu“ u trenutku napora. Zbog toga se koristi kod profesionalnih sportista, ali i u proceni zdravstvene spremnosti pilota, vozača i zaposlenih u zahtevnim zanimanjima. U takvim situacijama test daje uvid ne samo u eventualnu ishemiju (nedovoljan dotok krvi), već i u sposobnost srca da izdrži maksimalno opterećenje. Ergo test omogućava procenu maksimalnog funkcionalnog kapaciteta izraženog u METs jedinicama, što predstavlja standardizovani pokazatelj kardiovaskularne forme.
Test fizičkog opterećenja je jednostavan, neinvazivan i bezbedan dijagnostički pregled kojim procenjujemo reakciju srca na napor. Koristi se kod pacijenata sa niskim i srednjim rizikom kada simptomi ne ukazuju jasno na simptomatsku koronarnu bolest i kada je potrebno proveriti postojanje ishemije ili poremećaja ritma pod opterećenjem. Stres test je metoda sa visokom negativnom prediktivnom vrednošću – uredan nalaz u većini slučajeva isključuje hemodinamski značajnu koronarnu bolest i smanjuje potrebu za invazivnim metodama.
Najčešća pitanja pacijenata (FAQ)
Da li stres test boli? Ne, test je bezbolan; oseća se samo fizički umor.
Koliko traje test fizičkog opterećenja? Obično 10–20 minuta, u zavisnosti od fizičke kondicije.
Da li treba da budem natašte? Ne morate biti natašte, ali ne treba jesti obilan obrok 2–3 sata pre pregleda.
Da li normalan stres test isključuje bolest? U većini slučajeva da, ali kod određenih pacijenata koriste se dodatne metode.
Kada se test prekida? Ako se pojavi bol, vrtoglavica, aritmije ili značajne EKG promene.
Izvori: Tekst zasnovan na ESC Guidelines for Chronic Coronary Syndromes (2019, 2023 update), ESC ACS preporukama i ACC/AHA smernicama za upotrebu testa fizičkog opterećenja.
