Stres ehokardiogram, ili skraćeno „stres eho“, predstavlja kombinaciju ultrazvučnog pregleda srca i testa opterećenja. Iako se na prvi pogled čini kao običan ultrazvuk, njegova vrednost leži u tome što omogućava lekaru da vidi kako se srce ponaša kada radi pod naporom. U mirovanju mnoge bolesti srca, naročito koronarna bolest, mogu proći potpuno neprimećeno. Kada se srce ubrza i kada mu poraste potreba za kiseonikom, mogu se otkriti problemi koji inače ostaju skriveni. Upravo zato stres ehokardiogram ima važnu ulogu u dijagnostici angine pektoris i proceni postojanja uznapredovale koronarne bolesti, a sve to bez potrebe za invazivnim postupcima.
Kada se pacijenti upućuju na stres ehokardiogram
Stres eho se najčešće preporučuje kada pacijent ima bol ili nelagodnost u grudima tokom fizičkog napora, kada postoje sumnjivi ili nejasni nalazi na EKG-u ili kada lekar želi da proceni stanje srca nakon preležanog infarkta. Koristan je i pre većih operacija, naročito kod osoba koje već imaju faktore rizika, kao i kod onih kod kojih je koronarna bolest već poznata, ali treba proceniti njenu težinu.
Koji su načini i kako se stres ehokardiogram izvodi
Sam pregled može da se izvede na dva načina. Prvi je fizički stres test: pacijent hoda na traci ili vozi bicikl dok se ultrazvučnim snimanjem prati kako srce izgleda pre i neposredno nakon napora. Ideja je jednostavna — kako se intenzitet opterećenja povećava, tako srčani mišić treba da radi sve snažnije i brže. Ukoliko neki deo srčanog mišića ne dobija dovoljno krvi zbog suženja arterije, to će se videti kao oslabljeno ili usporeno pokretanje tog segmenta. Pregled obično traje od pola sata do četrdeset pet minuta i većini pacijenata je sasvim podnošljiv.
Drugi način je takozvani farmakološki stres eho, koji se primenjuje kada pacijent ne može da vežba — zbog godina, problema sa kičmom ili zglobovima, ili jednostavno zato što fizičko opterećenje nije moguće. U tom slučaju koristi se lek, najčešće dobutamin, koji ubrzava rad srca i na taj način „simulira“ fizički napor. I ovde je ključ u praćenju kako se zidovi srca kreću kada se opterećenje poveća. Ova metoda je podjednako bezbedna i efikasna kao i fizički stres test, a pregled je takođe praćen EKG-om i redovnim merenjem pritiska.
Šta stres eho procenjuje
Tokom testa lekar obraća pažnju na to da li svi delovi srca rade jednako dobro kada srce ubrza. Ako se vidi da se pojedini segmenti pokreću slabije nego u mirovanju, to je znak da taj deo srčanog mišića možda ne dobija dovoljno krvi pri naporu, što najčešće ukazuje na suženje koronarne arterije. Stres eho daje i informacije o tome kako srčani zalisci funkcionišu pri naporu, kako srce podnosi fizičko opterećenje i kakav je ukupni rizik pacijenta od koronarne bolesti.
Velika prednost ovog pregleda je što ne koristi zračenje, što ga čini bezbednim i pogodnim čak i za mlađe pacijente ili osobe koje moraju više puta da rade kontrole. Takođe je izuzetno precizan u otkrivanju ishemije, odnosno smanjenog dotoka krvi u srce, i u mnogim slučajevima može da spreči nepotrebnu koronarografiju, posebno kod pacijenata niskog kardiovaskularnog rizika.
Da li sam test nosi određene rizike
Iako se radi o bezbednoj proceduri, moguće je da pacijent oseti blagu nelagodnost, kratkotrajnu bol u grudima, ubrzan rad srca ili vrtoglavicu, naročito kod farmakološkog testa. Ozbiljne komplikacije su izuzetno retke i uglavnom se javljaju kod pacijenata koji već imaju visok rizik. Ceo pregled se izvodi u kontrolisanim uslovima, u prisustvu tima obučenog da reaguje u svakom trenutku.
Stres ehokardiogram je jedan od najvrednijih neinvazivnih testova u savremenoj kardiologiji. Omogućava da se problemi otkriju u fazi kada su još uvek izlečivi i kada se blagovremenom terapijom može sprečiti razvoj težih srčanih događaja. Zato se danas smatra centralnim alatom za procenu angine pektoris, ali i za procenu ukupnog zdravlja srčanog mišića, na način koji je bezbedan, pouzdan i lako dostupan.
Izvori: Preporuke ESC za ehokardiografiju, smernice ASE za procenu ehokardiografskih nalaza.
