Koronarografija i perkutana koronarna intervencija – PCI (ugardnje stenta) spadaju u procedure koje se u savremenoj kardiologiji izvode svakodnevno i sa vrlo visokim stepenom bezbednosti. U ogromnoj većini sve procedure prolaze bez ozbiljnih problema, ali s obzirom na činjenicu koju smo već poemnuli da je procedua “invazivna” što da podrazumevaju ulazak u arterijski krvni sud i rad unutar srčanih krvnih sudova, važno je da pacijent bude upoznat sa mogućim fizičkim osećajima i potencijalnim komplikacijama. Iskustvo pokazuje da razumevanje onoga što je očekivano značajno smanjuje strah, olakšava saradnju tokom procedure i doprinosi mirnijem oporavku nakon pregleda.
Šta pacijent može da oseti tokom koronarografije ili PCI?
Tokom procedure pacijent je budan, bez opšte anestezije, diše normalno i sve vreme je u kontaktu sa lekarima i medicinskim tenićarima. To omogućava da se svaki neuobičaje osećaj odmah prijavi i proceni uzrok.
Najčešći fizički osećaji tokom procedure
U praksi se najčešće javljaju sledeće senzacije:
- Tup blagi bol ili blagi pritisak prilikom davanja lokalne anestezije na mestu uboda, što traje kratko i brzo prolazi.
- Osećaj topline u telu u trenutku ubrizgavanja kontrastnog sredstva, koji se može širiti kroz grudi, vrat ili stomak i nestaje u roku od nekoliko sekundi.
- Pritisak ili osećaj težine u ruci ili preponi, na mestu gde je postavljen uvodnik i kateter.
- Kratkotrajna nelagodnost ili stezanje u grudima, naročito kod izraženog suženja arterije kada se ubrizgava kontrast u srčani krvni sud, ili tokom naduvavanja balona radi širenja suženja krvnog suda ili implantacije stenta koja prolazno obustavlja protok krvi, sve tgobe uglavnom relativno brzo prolaze nakon uspostavljanja normalnog protoka.
Većina pacijenata proceduru opisuje kao blago neprijatnu, ali sasvim podnošljivu, bez bola i bez neprijatnih iznenađenja. Tokom čitavog postupka pacijent je pod stalnim nadzorom, što dodatno povećava bezbednost i uliva poverenje pacijentu.
Najčešće komplikacije – blage i prolazne
Komplikacije koje se najčešće javljaju tokom I nakon koronarografije ili PCI u najvećem broju slučajeva su blage, prolazne i ne zahtevaju dodatne intervencije.
Najčešće viđene komplikacije
- Modrica ili manji otok na mestu uboda (hematom).
- Manje krvarenje iz pristupne arterije, naročito ako se rana prerano optereti ranim ustajanjem iz kreveta ili čestim pomeranjem šake.
- Blaga alergijska reakcija na kontrast, najčešće u vidu svraba ili osipa koji brzo nestaju..
- Kratkotrajne, benigne aritmije, koje se spontano ili nakon jednokratnih lekova povlače.
Ove pojave su relativno česte, ali nisu opasne i uglavnom se povlače bez posledica.
Ozbiljnije komplikacije – retke, ali važne
Ozbiljne komplikacije su retke i javljaju se kod manje od 1% pacijenata, neke od njih is ređe od 0.1% ali ih je važno pomenuti jer zahtevaju brzu reakciju i pažljivo praćenje ali i osvešćenost pacijenta da su moguće,.
Retke, ali moguće komplikacije
- Infarkt miokarda tokom procedure, najčešće kod pacijenata sa već veoma uznapredovalom koronarnom bolešću.
- Teške aritmije, poput ventrikularne tahikardije.
- Veće krvarenje, najčešće sa pristupnog mesta, koje može zahtevati dodatni tretman.
- Moždani udar, izuzetno redak događaj.
- Povreda ili raslojavanje (disekcija) arterije.
- Oštećenje bubrežne funkcije izazvano kontrastom, naročito kod pacijenata sa postojećom bubrežnom slabošću.
Savremene tehnike, posebno radijalni pristup preko arterije ručnog zgloba, značajno su smanjile učestalost ovih komplikacija i poboljšale bezbednost procedure.
Kada se treba javiti lekaru nakon koronarografije ili PCI?
Iako je oporavak kod većine pacijenata brz i jednostavan, postoje situacije u kojima je važno odmah potražiti medicinsku pomoć.
Znaci na koje treba obratiti pažnju
- jaka ili pulsirajuća bol na mestu uboda,
- naglo širenje modrice ili veliki otok,
- utrnulost, hladnoća ili bledilo ruke ili noge,
- bol u grudima ili otežano disanje,
- povišena temperatura ili znaci infekcije oko mesta uboda,
- smanjena količina mokraće ili tamna mokraća, što može ukazivati na problem sa bubrezima.
Ovi simptomi nisu česti, ali je važno da se na njih reaguje bez odlaganja!
Neretko, u dnevnoj praksi nakon upoznavanja pacijenata sa mogućim retkim ali većim komplikacija se javlja strah, čak i kolebanje pacijenta da li uopšte želi ove procedure. Iz tih razloga zato krucijalna je stvar da budete upoznati, pre svega sa mogućnostima reševanaja komplikacija a potom i sa učestalošću istih, koj su zaista veoma retke. Na kraju, uvek trebate znati da koristi ovih procedura višestruko prevazilaze rizike od komplikacija.
Koronarografija i PCI su bezbedne, rutinske kardiološke procedure koje u veoma velikoj većini slučajeva prolaze bez ozbiljnih komplikacija. Tokom pregleda mogu se javiti blagi i očekivani fizički osećaji, dok su ozbiljne komplikacije retke i najčešće se dešavaju u uslovima gde je moguća trenutna medicinska intervencija. Savremene tehnike, posebno pristup kroz arteriju ruke, dodatno su povećale bezbednost i skratile oporavak pacijenata.
Najčešća pitanja pacijenata (FAQ)
Da li su komplikacije česte nakon koronarografije? Ne. Kod većine pacijenata procedura prolazi bez ikakvih ozbiljnih problema, a komplikacije su uglavnom blage i prolazne.
Da li je PCI rizičnija od same koronarografije? PCI nosi nešto veći rizik jer uključuje terapijsku intervenciju, ali se i dalje smatra veoma bezbednom kada se izvodi u iskusnim centrima.
Koliko dugo traje oporavak nakon procedure? Većina pacijenata se vraća svakodnevnim aktivnostima u roku od jednog do dva dana, naročito nakon radijalnog pristupa.
Da li svaki pacijent ima isti rizik od komplikacija? Ne. Rizik zavisi od opšteg zdravstvenog stanja, starosti, pridruženih bolesti i složenosti koronarne bolesti.
Izvori: Tekst je zasnovan na važećim preporukama Evropskog kardiološkog udruženja (ESC), ACC/AHA smernicama za kateterizaciju srca, konsenzusu o radijalnom pristupu.
