Holter EKG predstavlja jednu od najvažnijih neinvazivnih metoda za procenu srčanog ritma u realnim, svakodnevnim uslovima. Za razliku od standardnog EKG-a koji beleži samo trenutni rad srca, Holter omogućava kontinuirano monitorisanje (snimanje) tokom 24, 48 ili 72 sata, čime dobijamo realan uvid u srčani ritam dok pacijent spava, hoda, radi, trenira ili je pod stresom.
Ovaj pregled indikujemo kada sumnjamo na aritmije koje nisu zabeležene kratkim (trenutnim) EKG-om.
Šta je Holter EKG i čemu služi?
Holter EKG je mali prenosivi uređaj koji kontinuirano snima električnu aktivnost srca. Sastoji se od elektroda postavljenih na grudni koš i malog elektronskog uređaja koji se nosi na pojasu ili oko vrata. Tokom nošenja, uređaj beleži svaki otkucaj – ritam, pauze, ubrzanja, usporenja, kao i eventualne aritmije.
Ovaj pregled nam omogućava da otkrijemo promene ritma koje se javljaju povremeno, često u situacijama koje ne možemo da zabeležimo u ordinaciji.
Holteri mogu biti 3-kanalni, 5-kanalni ili 12-kanalni, pri čemu veći broj kanala omogućava detaljniju analizu QRS kompleksa i ST segmenta (potencijalna ishemija).
Kako izgleda Holter EKG pregled?
Postavljanje elektroda i početak snimanja
Pregled počinje u ordinaciji. Koža se očisti alkoholom kako bi elektrode bolje prianjale. Uređaj je lagan, bešuman i ne izaziva bol. Snimanje najčešće traje 24 sata, a po potrebi i 48h ili 72h.
Beleženje ritma tokom dana i noći
Holter registruje ritam tokom:
- odmora i spavanja,
- šetnje i fizičke aktivnosti,
- stresa ili emocionalnog naprezanja,
- rada, obroka i svakodnevnih navika.
Holter beleži minimalni, maksimalni i prosečni puls, epizodične poremećaje sprovođenja srčanog impulsa i varijabilnost srčanog ritma (HRV), što ima prognostičku vrednost u proceni autonomne regulacije.
Dnevnik simptoma
Pacijent vodi dnevnik simptoma (trenutak bola u grudima, preskakanja, lupanje, vrtoglavice), što kasnije omogućava poređenje subjektivnih tegoba sa objektivnim EKG zapisom.
Zašto se radi Holter EKG? – Najvažnije indikacije
Prema ESC i AHA smernicama, Holter se preporučuje kod pacijenata sa simptomima koji ukazuju na poremećaj ritma ili kada postoji sumnja na epizodne aritmije. Najčešće situacije:
- preskakanje srca (ekstrasistole)
- ubrzan rad srca (tahikardija)
- usporen rad srca (bradikardija)
- epizode vrtoglavice, nesvestice ili nagle slabosti
- sumnja na fibrilaciju pretkomora
- praćenje ritma kod postojećih srčanih bolesti
- evaluacija efekata antiaritmijske terapije
- sumnja na pauze u srčanom radu, AV blokove, sinusnu disfunkciju
- verifikacija ST promena koja može ukazati na ishemiju
- procena postablacionih aritmija
- praćenje „AF burden“-a kod pacijenata sa fibrilacijom pretkomora
- evaluacija dejstava antiaritmika III klase
Holter može otkriti gotovo sve aritmije: od benignih ekstrasistola do kompleksnih tahikardija i pauza u radu srca.
Priprema za Holter EKG – praktična uputstva, šta je potrebno
- da koža bude čista, suva i bez krema,
- da se nosi udobna odeća,
- da se uređaj ne kvasi (kupanje se odlaže do skidanja uređaja).
Spavanje, rad i svakodnevne aktivnosti su dozvoljeni. Trening je ponekad deo dijagnostičke procene, ali o tome odlučuje lekar.
Većinu lekova pacijent nastavlja da uzima, osim ako lekar proceni da je potrebno privremeno ukidanje zbog boljeg tumačenja nalaza.
Šta Holter pokazuje i kako tumačimo nalaz?
Holter EKG pruža detaljan uvid u ritam u kontinuitetu i beleži:
- broj otkucaja tokom dana i noći,
- epizode tahikardije i bradikardije,
- ekstrasistole (supraventrikularne i ventrikularne),
- pauze u radu srca (sinusne ili AV blokovi),
- non-sustained ventrikularne tahikardije (NSVT)
- supraventrikularne tahikardije (SVT)
- epizode fibrilacije pretkomora (paroksizmalne ili trajne),
- procena ukupnog vremena provedenog u AF („AF burden“) što ima dijagnostičku i terapijsku vrednost.
- varijabilnost srčanog ritma (HRV),
- promene ST segmenta (u proširenim modelima).
Normalan nalaz Holter-a znači uredan ritam bez patoloških aritmija. Nedovoljno informativan Holter najčešće kada se tegobe nisu javile tokom snimanja — tada radimo produžen monitoring (7 ili 14 dana) ili iimplantaciju mplantabilnih loop recordera.
Kako se nosi Holter i šta raditi u različitim situacijama?
Holter je dizajniran za normalan život.
- Ako se elektroda odlepi, može se vratiti gde je bila, a ako nije moguće, treba kontaktirati ambulantu.
- Holter ne ometa telefon, Wi-Fi, bluetooth ili druga elektronika.
- Dnevnik simptoma je važan – omogućava poređenje tegoba sa zapisom.
- Spavanje je dozvoljeno, ali je korisno obezbediti da se kablovi ne uviju.
Tehnički artefakti (smetnje)
Smetnje mogu nastati usled znojenja, pokreta grudnog koša, lošeg kontakta elektroda i statičkog elektriciteta. Artefakti ponekad oponašaju aritmije i zato je pravilno postavljanje ključno.
Greške koje najčešće vidimo su: kvašenje uređaja, skidanje elektroda zbog neprijatnosti ili nebeleženje tegoba.
Kada i kako se dobija rezultat?
Nakon vraćanja uređaja, zapis se analizira specijalnim softverom. Kardiolog pregleda sve epizode aritmija i piše izveštaj. Rezultati su obično gotovi u roku od 1–3 dana.
Kada nalaz ukaže na poremećaj ritma, sledeće analize mogu uključivati:
- ultrazvuk srca,
- laboratoriju (elektroliti, tiroidni hormoni),
- test fizičkog opterećenja,
- Holter pritiska,
- prošireno praćenje ritma ili elektrofiziološke studije.
Bezbednost i ograničenja Holter EKG-a
Holter je apsolutno bezbedan, ne koristi zračenje i ne šalje nikakvu energiju u telo. Ograničenja se odnose pre svega na tehničke smetnje: znojenje, slab kontakt elektroda i mehaničke pokrete.
Prednosti u odnosu na običan EKG su ogromne — Holter daje potpuno realan, vremenski kontinuiran zapis koji otkriva i one aritmije koje se javljaju samo povremeno.
Pacijenti najčešće kažu da se brzo naviknu na uređaj i da im ne smeta u svakodnevnom ritmu.
Holter ne može prikazati strukturu srca, funkciju komora, rad zalistaka — to se procenjuje ultrazvukom srca.
| Parametar | Značaj |
| Minimalni, maksimalni i prosečni puls | Procena autonomne regulacije i adaptacije |
| Ekstrasistole (SVES/VES) | Identifikacija benignih i kompleksnih aritmija |
| Epizode tahikardije/bradikardije | Uvid u poremećaje tokom dana/noći |
| Pauze i AV blokovi | Dijagnostika poremećaja provođenja |
| Fibrilacija pretkomora i AF burden | Procena potrebe za antikoagulantnom terapijom |
| HRV | Prognostički indikator |
| ST promene | Procena ishemije kod proširenih modela |
Primer iz prakse
Pacijentkinja starosti 42 godine, zbog povremenih epizoda „preskakanja i lupanja“ srca praćeno osećajem opšte slabosti. Standardni EKG i stres test bili su uredni. Obzirom da se tegobe nisu javljale svakodnevno uradili smo Holter EKG u trajanju 72 sata. Snimak je registrovao kratke epizode supraventrikularne tahikardije koje su objasnile simptome. Uvedena joj je antiaritmijska terapija koja je potpuno otklonila tegobe. Na ovaj način je “produženi” Holeter EKG u trajanju od 72č potpuno promenio terapijski pristu pacijentkinje i sprečio dalju dodatnu dijagnostiku.
Zanimljivost o Holteru
Prvi Holter EKG aparat iz 1950-ih godina težio je čak 40 kilograma, dok današnji teže manje od 100 grama i neprimetni su tokom nošenja.
Holter EKG je neinvazivni uređaj koji kontinuirano beleži rad srca tokom 24–72 sata i omogućava otkrivanje aritmija koje se ne vide na standardnom EKG-u. Bezbolan je, jednostavan za nošenje i ključan za dijagnostiku preskakanja srca, fibrilacije pretkomora, pauza i drugih poremećaja ritma.
Najčešća pitanja pacijenata (FAQ)
Da li Holter EKG boli? Ne, potpuno je bezbolan.
Koliko traje snimanje? Najčešće 24h, a po potrebi i 48h ili 72h.
Da li mogu normalno da spavam i radim? Da, ali se uređaj ne sme kvasiti.
Da li Holter otkriva fibrilaciju pretkomora? Da, naročito povremenu (paroksizmalnu).
Šta ako se elektroda odlepi? Pažljivo je vratite na mesto gde je bila zakačena ili se javite u ambulantu.
Izvori:Tekst je zasnovan na ESC Guidelines for Cardiac Arrhythmias, ESC CCS Guidelines 2023 i AHA/ACC preporukama za ambulantno praćenje srčanog ritma.
