MSCT koronarografija (multislice computed tomography coronary angiography) predstavlja neinvazivnu i visokopreciznu metodu za prikaz koronarnih (srčanih) arterija koje snabdevaju srce kiseonikom. Za razliku od klasične, invazivne koronarografije koja zahteva selektivni ulazak katetera u arteriju, MSCT koronarografija omogućava detaljan pregled krvnih sudova potpuno neinvazivno, odnosno „spolja“, bez ulaska u vaskularni sistem i bez potrebe za hospitalizacijom.
Kardiolozi se svakodnevno susreću sa pacijentima različitih profila i često naglašavamo da je MSCT koronarografija idealna za ljude kod kojih želimo brzo, jasno i bezbedno da procenimo da li postoji suženje arterija ili, jednostavnije gledano, želimo da isključimo značajna suženja krvnih sudova srca. Prema savremenim ESC preporukama, MSCT koronarografija je postala jedna od prvih metoda izbora kod pacijenata sa niskim ili srednjim kardiovaskularnim rizikom.
Kada se radi MSCT koronarografija?
U kliničkoj praksi MSCT koronarografiju preporučujemo (indikujemo) u situacijama kada simptomi ili nalazi nisu u skladu jedni sa drugima ili kada želimo da izbegnemo nepotrebnu invazivnu proceduru. Najčešći razlozi su bol u grudima nejasnog porekla, tegobe koje liče na angina pektoris, ali bez jasno potvrđujućeg nalaza neinvazivnog testiranja. Ovakav primer je situacija gde test opterećenja daje neodređene ili granične rezultate u smislu pozitivnosti, ali se sa sigurnošću ne može reći da je pozitivan.
Sve češće se koristi i za procenu aterosklerotskog opterećenja – ne samo da li postoji suženje, već i kakva je struktura plakova, što je važno za procenu budućeg kardiovaskularnog rizika.
U preventivnoj kardiologiji MSCT koronarografija zauzima važno mesto kod osoba koje imaju više faktora rizika (povišen holesterol, porodičnu sklonost ka kardiovaskularnim događajima kao što su infarkt srca ili mozga, dijabetes, hipertenziju), ali još uvek nemaju simptome. U takvim okolnostima pravovremeni uvid u stanje krvnih sudova menja tok bolesti adekvatnom terapijom pre nego što ona postane simptomatska ili ostavi posledice.
Kako izgleda MSCT koronarografija?
Sam pregled je kratak, udoban i u potpunosti neinvazivan. Pacijent leži na leđima, dok se srčani ritam prati putem EKG-a. Za dobar kvalitet snimka važno je da srčani ritam bude stabilan, pa se kod nekih pacijenata daje lek koji privremeno usporava rad srca.
U venu ruke uvodi se mala plastična kanila (plastična igla) preko koje se aplikuje kontrastno sredstvo. Pacijent može osetiti kratkotrajnu toplinu, što je normalna i prolazna reakcija. Nakon toga, CT aparat tokom samo nekoliko sekundi pravi stotine tankih preseka srca, koji se zatim kompjuterski spajaju u trodimenzionalnu sliku koronarnih arterija.
Kada se sve završi, pacijent odmah ustaje, vraća se svojim aktivnostima i odlazi kući bez ikakvih ograničenja, osim u retkim situacijama kada je potrebna dodatna hidratacija zbog bubrežne slabosti ili praćenje zbog ranijih alergija.
Prednosti MSCT koronarografije u odnosu na klasičnu koronarografiju
Iako klasična koronarografija ostaje zlatni standard kada je potrebno sprovesti terapijsku proceduru (ugraditi stent), MSCT koronarografija ima niz prednosti u fazi dijagnostike. Pre svega, ona je neinvazivna, što znači da nema ulaska u arteriju srca, nema rizika od krvarenja i nema potrebe za oporavkom. Brža je od svakog drugog dijagnostičkog testa, a slika koju pruža daje uvid ne samo u suženja, već i u sam sastav aterosklerotskih plakova – nešto što klasična koronarografija ne može da prikaže.
Posebna vrednost MSCT-a je u njegovoj sposobnosti da sa visokom sigurnošću isključi koronarnu bolest. Kada je nalaz uredan, rizik od postojanja opasnog suženja gotovo je zanemarljiv.
Ograničenja MSCT koronarografije
Kao i svaka metoda, MSCT ima svoja ograničenja. Najveći izazov predstavljaju teško kalcifikovane arterije jer kalcifikati mogu otežati ili onemogućiti procenu stepena suženja. Gojaznost i nepravilni ritmovi (npr. atrijalna fibrilacija) takođe mogu smanjiti kvalitet slike, a samim tim i preciznost interpretacije.
Kod osoba sa hroničnom bubrežnom slabošću, potrebno je oprezno davanje kontrasta, a kod pacijenata sa alergijama primenjuje se standardni premedikacioni protokol.
Zbog svega navedenog, odabir pacijenta je ključan – MSCT daje najbolje rezultate kada se koristi kod onih za koje su preporuke jasno definisane, dakle nizak i umeren kardiovaskularni rizik.
Postoje li komplikacije?
Komplikacije MSCT-a su izuzetno retke i uglavnom benigne. Ponekad se javlja kratkotrajna toplina, mučnina ili vrtoglavica. Ozbiljnije reakcije, poput alergije na kontrast, izuzetno su retke; oštećenje bubrežne funkcije kontrastom je takođe retko, obzirom na mali volumen kontrasta i vrstu kontrasta koja se koristi.
U poređenju sa invazivnom koronarografijom, rizik je višestruko manji, što je jedan od razloga zašto je MSCT postao deo savremenog algoritma dijagnostike kod šireg spektra pacijenata.
Primer slučaja iz prakse kada je MSCT koronarografija metoda izbora
Muškarac starosti 39 godina, rekreativni sportista, sa povremenim osećajem pritiska u grudima pri naporu. EKG u miru je bio normalan, ali, obzirom na tegobe, upućen je na test fizičkog opterećenja koji je pokazao diskretna odstupanja od normale, ali bez zadovoljenih kriterijuma za pozitivnost testa. Pacijent je zbog godina objektivno imao nizak rizik, u anamnezi je postojala porodična opterećenost (otac preboleo infarkt miokarda pre 60. godine), uz to je i bivši pušač.
Prema SCORE2 tabeli naš pacijent je, na osnovu podneblja gde živi, godina života, nivoa holesterola i krvnog pritiska, umerenog kardiovaskularnog rizika. MSCT koronarografija je bila naš izbor te je urađena u nastavku i pokazala je postojanje mekog aterosklerotskog plaka na početnom delu leve prednje silazne arterije (LAD), ali bez značajnog suženja, ipak sa jasnim potencijalom za progresiju. Umesto slanja pacijenta na invazivnu proceduru, uvedena je ciljano prilagođena terapija statinom uprkos masnoćama koje nisu bile povišene, sa preporukama za promenu načina ishrane i praćenje.
Ovaj slučaj je dobar primer kako MSCT može da otkrije rane promene i omogući pravovremenu prevenciju infarkta i progresiju bolesti u smeru angine pektoris bez potrebe za invazivnim metodama.
MSCT koronarografija je neinvazivna, brza i pouzdana metoda za procenu koronarnih arterija, idealna za pacijente sa niskim do srednjim rizikom i nejasnim simptomima. Omogućava precizno isključenje značajnih suženja, procenu aterosklerotskih plakova i izbegavanje nepotrebnih invazivnih procedura, uz minimalan rizik i jednostavnu pripremu.
Najčešća pitanja pacijenata (FAQ)
Da li MSCT koronarografija može da zameni klasičnu koronarografiju? Ne u potpunosti. Kada je visoka sumnja na značajna suženja krvnih sudova i kada je potrebno sprovesti terapiju (ugradnja stenta), klasična koronarografija ostaje obavezna, ali MSCT često sprečava nepotrebne invazivne preglede.
Koliko traje pregled? Snimanje traje svega nekoliko sekundi, a celokupan postupak najčešće 10–15 minuta.
Da li pregled boli? Ne. Procedura je potpuno bezbolna. Jedina nelagodnost je preproceduralno stavljanje venske kanile preko koje se aplikuje kontrast.
Da li je potrebna priprema? Minimalna. Najčešće se bolesnicima pre snimanja ordiniraju beta blokatori radi kontrole srčane frekvence. Lekar će pre pregleda proveriti puls, eventualno dodati lek za usporavanje srčanog ritma i preporučiti adekvatan unos tečnosti posle snimanja.
Da li je pregled bezbedan? Da. Komplikacije su izuzetno retke, naročito uz savremene aparate i dobro procenjene indikacije. Najteža komplikacija MSCT koronarografije je alergijska reakcija na kontrastno sredstvo.
Izvori: Tekst je napisan prema ESC smernicama za hronične koronarne sindrome (2023), ESC preporukama za ACS, ACC/AHA smernicama.
