Putovanje avionom česta je tema razgovora u kardiološkoj ordinaciji, naročito kada pacijent već ima srčanu slabost, nedavni infarkt ili ugrađen stent. Let može biti planiran zbog posla, odmora ili ličnih razloga, a naš zadatak je da procenimo bezbednost i pružimo jasne, praktične smernice kako bi put protekao bez ili uz minimalni rizik. Najvažnije je znati da je u velikoj većini slučajeva letenje sasvim bezbedno, pod uslovom da je bolest stabilna i da pacijent uzima adekvatnu terapiju.
Putovanje avionom je bezbedno za većinu pacijenata sa srčanom bolešću, uključujući i one sa ugrađenim stentom, pod uslovom da je stanje stabilno, simptomi pod kontrolom i da je prošao preporučeni period oporavka npr. nakon infarkta ili PCI (ugradnje stenta). Let se odlaže kod nestabilne angine, teške srčane slabosti (insuficijencije), nekontrolisanih aritmija i nedavnog infarkta.
Da li srčani bolesnici mogu da putuju avionom?
U najvećem broju situacija – da. Moderni avioni održavaju kabinski pritisak koji odgovara nadmorskoj visini od oko 2.000 metara, što omogućava stabilan dotok kiseonika kod osoba sa dobro kontrolisanom srčanom bolešću.
Šta je kabinska hipoksija
Kabinska hipoksija predstavlja stanje u kojem tokom leta dolazi do blagog smanjenja dostupnosti kiseonika tkivima usled nižeg pritiska u putničkoj kabini, što može izazvati ubrzano disanje, zamor ili nelagodnost, naročito kod osoba sa srčanim ili plućnim bolestima.
Šta se dešava sa srcem na 2000 metara (kabinska hipoksija)
Blago ubrzanje pulsa tokom leta najčešće nema klinički značaj. Oprez je neophodan kod pacijenata sa saturacijom < 92% u mirovanju, učesatlim anginalnim tegobama, dekompenzovanom srčanom slabošću i skorašnjim infarktom.
Da li je potreban MEDIF formular za let?
Mnoge aviokompanije zahtevaju MEDIF formular (Medical Information Form) kod pacijenata koji imaju srčanu insuficijenciju, nedavni infarkt, potrebu za dodatnim kiseonikom ili nedavno ugrađen pejsmejker/defibrilator (ICD/PM). Formular popunjava kardiolog i šalje aviokompaniji pre leta.
Šta je medical fitness to fly?
Drugim rečima, “medical fitness to fly” je medicinska potvrda da je putnik dovoljno stabilan da bi leteo, da mu let neće izazvati ozbiljne komplikacije i da su svi rizici procenjeni i pod kontrolom.
Kako utiče let na rad srca
Na visini, u kabini kiseonik je nešto niži nego na zemlji, što može dovesti do blagog ubrzanja srčane frekvence. Kod stabilnih pacijenata to je očekivano i bezopasno stanje.
Kod teške srčane insuficijencije (NYHA III–IV) niža oksigenacija u kabini može pogoršati simptome, pa se let tim pacijentima odlaže. Prema preporukama, pacijenti sa izraženim simptomima srčane slabosti mogu zahtevati kiseoničku podršku tokom leta.
Kada smem da letim nakon ugradnje stenta (PCI)
Većina pacijenata može putovati nakon:
- oko 24-48č sati ako je nekomplikovana PCI urađena zbog stabilne bolesti,
- 4 nedelje nakon infarkta,
- ranije samo uz izričitu procenu kardiologa.
Važno je da nema anginoznih tegoba (bola u grudima), aritmija, smanjenja tolerancije napora, a EKG i ultrazvuk moraju biti stabilni. Kod nekomplikovane PCI za stabilne forma koronarne (srčane arterije) bolesti, ESC navodi da let može biti dozvoljen već nakon 48–72 sata, ali samo uz stabilan klinički status.
Putovanje avionom posle operacije srca (CABG)
Nakon bajpas operacije (CABG), većina pacijenata može leteti posle 3–6 nedelja, u zavisnosti od stabilnosti, zarastanja sternuma (grudne kosti) i kontrole simptoma.
Interkontinentalni letovi obično se odlažu 6–8 nedelja, naročito ako postoje rezidualne anginozne tegobe.
Putovanje avionom kod različitih srčanih bolesti i preporuke zabrane/odlaganja leta
| Srčane bolesti | Reakcija na let avionom | Preporučeni period zabrane / odlaganja leta |
| Stabilna koronarna bolest | Let obično dobro podnošljiv; nastaviti terapiju, izbegavati napor pre leta. | Nema obavezne zabrane ako su simptomi stabilni. |
| Ugrađen stent (PCI) | Let najčešće bezbedan kada je stanje stabilno i bez simptoma. | Obično 2 nedelje nakon intervencije, najraije 24-48č (u stabilnim slučajevima). |
| Nedavni infarkt miokarda | Let može biti opterećenje; potreban kardiološki pregled. | Tipično 4–6 nedelja u zavisnosti od težine infarkta i stabilnosti. |
| Stabilna angina pektoris | Let dozvoljen uz kontrolisane simptome; imati nitroglicerin pri ruci. | Nema striktne zabrane ako je angina stabilna. |
| Srčana insuficijencija – kompenzovana | Let moguć, ali visina može pogoršati simptome. | Bez zabrane kod stabilnih pacijenata; individualna procena kod težih formi. |
| Aritmije (SVT, fibrilacija pretkomora) | Let uglavnom bezbedan ako je ritam kontrolisan. | Nema zabrane ako je stabilno; odlaganje kod novonastalih aritmija. |
| Pacemaker / ICD | Let bez ograničenja; detektori obično ne utiču. | Nakon ugradnje preporuka je nakon 7 dana (po proceni lekara). |
| Hipertenzija – kontrolisana | Let dobro podnošljiv uz redovnu terapiju. | Nema zabrane. |
| Hipertenzija – nekontrolisana | Povećan rizik | Let se odlaže dok se pritisak ne reguliše. |
| NYHA III–IV insuficijencija | Samo uz procenu | Često potreban O₂ |
Putovanje avionom posle implantacije pejsmejkera, ICD-a
Pejsmejkeri i ICD (defibrillator) uređaji su bezbedni. Ručni skener ne treba zadržavati duže od 1–2 sekunde iznad uređaja, što je direktna ESC preporuka. Detektori ne predstavljaju rizik.
Priprema za put – šta treba proveriti?
Pre puta preporučuje se:
- poneti medikamentnu terapiju sa planiranom rezervom,
- poneti dokumentaciju, a eventualno i EKG,
- koristiti kompresivne čarape kod rizika od tromboze,
- voditi računa o hidrataciji.
Pacijenti koji uzimaju antikoagulanse (npr. varfarin) treba da provere INR, a u slučaju suboptimalne kontrole treba korigovati terapijske doze pre dužeg putovanja.
Terapija tokom putovanja i promene vremenskih zona
Terapija se uzima po lokalnom vremenu kada se sleti. Kod lekova koji se piju dva puta dnevno, odstupanje od 1–2 sata ne pravi problem. Nitroglicerin i antitrombocitni lekovi treba da budu dostupni u ručnom prtljagu.
Kako smanjiti rizik od tromboze tokom leta
Za duže letove potrebno je povremeno ustajanje i istezanje nogu, dovoljan unos vode i izbegavanje alkohola i sedativa. Kod letova dužih od 4 sata rizik od duboke venske tromboze raste 2-4x, posebno kod pacijenata sa koronarnom bolešću, te se preporučuje nošenje kompresivnih čarapa i povremena aktivacija stopala u sedećem položaju.
Koji su rizici od duboke venske tromboze
Rizik za duboku vensku trombozu povećava se tokom dugog sedenja, naročito na putovanjima, zbog usporenog protoka krvi u nogama. Dodatni faktori su dehidracija, gojaznost, trudnoća, prethodna tromboza, okultna maligna bolest i hormonska terapija.
Stariji pacijenti – posebne preporuke
Stariji pacijenti imaju veći rizik od venostaze, dehidracije i ortostatske hipotenzije tokom leta.
Potrebno je obezbediti hidrataciju, lagano kretanje i pravilan unos terapije.
Kada se let NE preporučuje?
Let se najčešće odlaže kod:
- skorašnjeg infarkta (prethodne 2 nedelje),
- nestabilne angine,
- teške isrčane slabosti (insuficijencije),
- nekontrolisanih aritmija,
- nekontrolisane hipertenzije,
- teška plućna hipertenzija zahteva posebnu procenu
Let se ne preporučuje ni kod aktivnog miokarditisa, perikarditisa i teških valvularnih stenoza.
Kako razlikovati anksioznost od angine tokom leta?
Angina izaziva pritisak u grudima, često praćen zračenjem ka levom ramnu i ruci ili vratu dok anksioznost najčešće izaziva: površno disanje, ubrzan rad srca, osećaj “knedle” u grlu, znojenje bez bola u grudima.
Zanimljivost
Avio-kompanije na dužim letovima imaju medicinske timove dostupne kabinskom osoblju. Najčešći razlog hitnih poziva tokom leta nije infarkt, već panični napad.
Većina pacijenata sa srčanom bolešću može bezbedno putovati avionom ako je stanje stabilno i ako se poštuju preporuke. Uz adekvatnu pripremu i individualnu procenu rizik se svodi na minimum. Dodate preventivne mere — kompresivne čarape, hidratacija, korekcija terapije kod vremenskih zona i izbegavanje dugog sedenja, značajno smanjuju potencijalne komplikacije.
Najčešća pitanja pacijenata (FAQ)
Da li smem da putujem sam? Da.
Može li let izazvati infarkt? Veoma retko.
Da li avion utiče na stent? Ne.
Treba li menjati terapiju? Ne, osim po savetu kardiologa.
Da li smem na dugi let? Da, uz preventivne mere.
Da li treba kompresivne čarape? Da, naročito kod faktora rizika za duboku vensku trombozu (DVT).
Da li sme da se koristi dodatni kiseonik? Da, ako postoji medicinsa potreba (indikacija) uz MEDIF odobrenje.
