Perkutana koronarna intervencija (PCI), u narodu poznatija kao „ugradnja stenta“, jedna je od najčešćih i ključnih procedura u interventnoj kardiologiji. Reč je o minimalno invazivnoj metodi kojom se sužena ili potpuno zapušena koronarna (srčana) arterija širi ili otvara i stabilizuje postavljanjem stenta (tanke metalne mrežaste proteze koja ostaje trajno u krvnom sudu) ili oblaže balonom koji na sebi nosi lek. Suština procedure je da se uspostavi adekvatan protok krvi do dela srčanog mišića koji arterija ishranjuje, čime se poboljšava funkcionalnost pacijenta, otklanjaju anginalni bolovi, sprečava potencijalni infarkt ili jednostavno poboljšava srčana istisna (pumpna) funckija. Sve navedeno sa ciljem poboljšanja kvaliteta života pacijenta.
Ova intervencija se radi nakon koronarografije, koja precizno pokazuje gde postoji suženje i koliki je njegov funkcionalni značaj. U određenom broju slučajeva PCI se može uraditi odmah nakon dijagnostičke koronarografije, bez odlaganja. Odluka zavisi od nalaza, opšteg stanja pacijenta i procene lekara šta je za pacijenta najoptimalnije.
Zašto se radi ugradnja stenta?
Indikacije za PCI su različite, ali se u praksi svode na tri najvažnije kliničke situacije.
Akutni infarkt miokarda – hitna situacija
Kod infarkta, jedna od arterija je iznenada potpuno zatvorena formiranim trombom u srčanoj arteriji. U takvim trenucima svaki minut je dragocen jer deo srčanog mišića ostaje bez kiseonika i polako odumire što za posledicu ima stvaranje ožiljka na mestu gde je ranije bio funckionalan mišić. PCI tada doslovno spašava srčani mišić – otvara arteriju, pritiska tromb uz zid krvnog suda i omogućava da krv ponovo normalno protiče i ishranjuje srčani mišić.
Angina pektoris – stabilna ili nestabilna bolest sa tegobama
Kod stabilne ili nestabilne angine protok krvi kroz arteriju je smanjen, ali ne i potpuno prekinut. Pacijent oseća bol ili pritisak u grudima, najčešće tokom fizičkog napora. Ako lekovi više ne pomažu, PCI može drastično poboljšati podnošenje napora i smanjiti ili ukloniti tegobe. Ako je zabeležena nestabilna forma angine, sa učestalim tegoba koja su postale sve češće i jačeg intenziteta , PCI procedura (ugradnja stenta) je urgentna metoda koja može spasiti srčani mišić
Stabilna koronarna bolest sa visokim rizikom od bajpas kardiohirurgije
Kod određenih pacijenata testovi pokazuju da postoji veće suženje ili visok rizik od komplikacija u slučaju eventualne kardiohirurške bajpas revaskularizacije (premošćavanja suženja). PCI u takvim slučajevima predstavlja manje invazivnu alternativu bajpas kardiohirurgiji, posebno ako je suženje lokalizovano i anatomski pogodno za ugradnju stenta.
Kako izgleda procedura – korak po korak
Preproceduralna priprema
Intervencija se sprovodi u specijalizovanoj sali za kateterizaciju, uz stalni nadzor vitalnih parametara. Pacijent je budan i sve vreme komunicira sa medicinskim osobljem, jer se koristi isključivo lokalna anestezija. Najčešći pristup je kroz arteriju na podlaktici, što omogućava brži oporavak i značajno manji rizik od krvarenja nego pristup kroz preponu odnosno butnu arteriju. Sve ovo ne znači nužno da je pristup kroz arteriju podlaktice/doručja uvek optimalniji i bolji za pacijeta.
Kako izgleda sama procedura
Nakon malog uboda iglom u arteriju se preko žičang vodiča uvodi tanka cev (uvodnik), kroz koju se plasiraju kateteri koji se dovode do ishodišta koronarnih (srčanih) arterija. Kada se kateter dovede do srca (njegovih arterija), lekar pronalazi suženi segment na osnovu prethodnih snimaka, prolazi ga tankim žičanim vodičem i preko njega uvodi balon do mesta suženja. Kratkim naduvavanjem balona arterija se mehanički proširi, a zatim se preko istog žičanog vodiča postavlja stent koji je namontiran preko balona-nosača.Implantirani (ugrađeni) stent ostaje trajna potpora. Po potrebi, stent se dodatno proširi novim balonom kako bi rezultat bio optimalniji a sam stent dodatno proširio radi boljeg protoka krvi I ishrane srčanog mišića.
Većina procedura traje između 30 i 60 minuta. Pacijent može osetiti kratkotrajni pritisak u grudima dok se balon naduvava, ali ta nelagodnost brzo prolazi.
Da li procedura boli?
Najveći deo intervencije je bezbolan. Mesto uboda može kratko zaboleti dok deluje lokalna anestezija, a pritisak u grudima tokom širenja balonom najčešće traje svega nekoliko sekundi. Pacijenti intervenciju gotovo uvek opisuju kao „lakšu nego što su očekivali“, upravo zato što je bol minimalan i uvek kontrolisan.
Slučaj iz prakse
Pacijent starosti 58-godišna vozač autobusa, javio se zbog učestalijih bolova u grudima, tegobe su počele pre šest meseci, blagog intenziteta koje je on zanemarivao obzirom da nisu značajno uticale na njegovu dnevnu funkcionalnost, smatrajući da je „od stresa“. Poslednjih nedelja tegobe su postale sve češće uz značajno povećanje jačine bola. Odlučili smo se da prvo uradimo neinvazivni test – test fizičkog optrećenja. Tokom testa opterećenja javile su se izražene promene u EKG-u praćene bolom u grudima, te smo mu odmah preporučili koronarografiju. Nakon koronarogarfije i snimanja krvnih sudova srca ustanovili smo da na samom ishodištu leve srčane arterije ima veoma tesno suženje, čije zapušavanje bi moglo da dovede do smtnog ishoda usled masivnog infarkta ili aritmije. U razgovoru sa pacijentom odlučili smo se za PCI (ugardnju stenta) odmah nakon koronarografije. Ugradili smo jedan dugačak DES stent, velikog dijametra. Procedura je trajala oko 45 minuta, a pacijent je već sutradan šetao bez bolova u grudima, uz iznenađenje koliko se “lakše” oseća i kako podnosi napor penjanja uz stepenice. Ovaj primer često navodim jer pokazuje koliko intervencija može promeniti svakodnevni život čoveka koji je dugo trpeo simptome misleći da su bezazleni, na taj način sasvim nesvesno ugrožavajući sebe.
Vrste stentova
Danas se najčešće koriste:
- DES stentovi (obloženi lekom) – smanjuju rizik od ponovnog sužavanja i predstavljaju standard.
- BMS stentovi (bez leka) – starija generacija, danas se koriste retko.
- Bioresorptivni stentovi – razgrađuju se tokom vremena, ali još uvek nisu standard zbog potrebe za dodatnim kliničkim podacima.
- DCB – Baloni obloženi lekom (nije stent) najednostavnije rečeno, to su baloni slični onima Kojima se šire suženja ali za razliku od njih na sebi imaju nanet lek, te se nakon njihovog naduvavanja suženje širi a lek upija u sam zid krvnog suda, na taj način se izbegava ostavljanje trajne metalne proteze u vidu stenta. Zvuči odlično ali je uporebna vrednost ograničena na odgovarajuće kliničke situacije.
Moguće komplikacije – koliko su česte?
PCI spada među najbezbednije invazivne kardiološke procedure. Komplikacije su retke, a ozbiljne komplikacije izuzetno retke.
Najčešće se viđaju blagi simptomi poput manjeg hematoma na mestu uboda, prolaznih aritmija ili kratkotrajne nelagodnosti nakon širenja arterije. Teže komplikacije – kao što su tromboza stenta, veće krvarenje ili infarkt tokom procedure – javljaju se kod manje od 1% pacijenata, naročito uz savremene tehnike i radijaln (doručni)i pristup.
Šta očekivati nakon PCI?
Boravak u bolnici obično traje jedan dan. Ako je pristup bio kroz ruku, oporavak je još brži. Prvih nekoliko sati savetuje se izbegavanje naprezanja, a većina pacijenata se ubrzo vraća lakim aktivnostima istog ili narednog dana.
Najvažniji deo postproceduralne terapije je dvojna antiagregaciona terapija (DAPT) – kombinacija aspirina (acetilsalicilne kiseline) i drugog antiagregacionog leka (klopidorela, prasugrela ili tikagrelora). Ova terapija smanjuje rizik od stvaranja tromba u stentu i mora se uzimati u kontinuitetu, najčešće 3–12 meseci, prema odluci kardiologa I duže.
Jednako je važno:
- kontrolisati holesterol, krvni pritisak i šećer,
- regulisati telesnu težinu adekvatnom ishranom,
- prestati sa pušenjem.
- Biti redovno fizički aktivan
Uz pravilnu i redovnu terapiju i zdraviji stil života, većina pacijenata se brzo vraća svojim svakodnevnim obavezama.
Ugradnja stenta (PCI) je minimalno invazivna i izuzetno efikasna procedura kojom se otvara sužena koronarna (srčana) arterija i obnavlja protok krvi ka srčanom mišiću. Omogućava brzo olakšanje tegoba, smanjuje rizik od infarkta i poboljšava kvalitet života, a uz savremene tehnike i radijalni (doručni) pristup komplikacije su retke, dok je oporavak brz i predvidiv.
Najčešća pitanja (FAQ)
Koliko traje oporavak nakon PCI? U većini slučajeva 24–48 sati, naročito ako je pristup bio kroz arteriju ruke.
Da li stent može da se „zapusi“? Može, ali retko – naročito uz pravilno uzimanje antiagregacione terapije (terapija koja sprečava slepljivanje trombocita I formiranje tromba9.
Da li mogu da putujem nakon intervencije? Najčešće da, već nakon nekoliko dana, ali uvek uz savetovanje sa kardiologom.
Da li je PCI (ugradnja stenta) bolja opcija od bajpasa? Zavisi od vrste suženja i opšteg stanja pacijenta. Kod pojedinačnih stenozа (suženja) PCI je odlična opcija ali kada su zahvaćena sva tri krva suda na više mesta bajpas je optimalnije rešenje naročito kod osoba koje imaju dijabetes.
Izvori: Preporuke su zasnovane na ESC Myocardial Revascularization Guidelines 2023, ACC/AHA preporukama za invazivne kardiološke procedure.
